Prvo što čovek uoči je da ih zovu uvek drugarice. Nikad prijateljice, kao što muškarci znaju da razlikuju. Valjda žene podsvesno znaju da će se kad tad raskantati oko nekog samo njima shvatljivog razloga (čitaj : kurca). Elem, ko po nekoj nevidljivoj agendi i sveopštem društvenom pravilu, nadrkana jebulja. Iz priloženog statusno-društvenog bff odnosa sa tvojom sestrom izvlači se poražavajući zaključak da bi joj isisala poslednji dah života iz klitorisa, da se tako nepristojno izrazim. Alo dečko pazi rečnik, ipak mi je to sestra! Hm, hm. Izvinjavam se. Moja savest se meša u storije. Nego, gde smo stali? A da. S druge strane, s tobom bi zimi naložila peć kao jedini vid interakcije. Svaki dan ti je u kući, nesmetano uzima ladne vode iz frižidera, troši toalet papir, provokativno se šeta po kući a ne daje, zagovara sestru koja umesto što treba da ti piše diplomski po ceo dan s njom sluša muzički repertoar Sandre Afrike (lično preferiram erotski repertoar dotične) i ostalih estradnih umetnica sumljivog morala. Pri tom, zgražava se na tvoje ponašanje u rođenoj kući. Pa šta ako drkam u kupatilu, to je barem higijenski. Kad naučiš da kucaš nećeš me viđati polugolog i oznojanog na wc šolji s kurcem u ruci.
- E jel Jelena tu?
- E! Kravi se kaže E! I ona kaže mu! kad uđeš u štalu, zna reda. Dobar dan.
- Šta god. Je li Jelena tu? Donela sam joj neke cd-ove, dogovorile smo se za danas.
- Ma jel? Ko i svakog drugog dana. A kako to da nikad ne idete kod tebe? Jao, izvini. Ćale ti je alkos, mati kurva a sestra čeka da odraste pa da se i ona pusti u promet. A meni diplomski stoji gde stoji! Ništa ne radite po ceo dan, ni ti ni ona krava! Još da momke počnete dovoditi pa da jebarnik otvorim.
- Ima to sad da kažem Jeci, to što si rekao.
- Mrš iz kuće!
- Molim?
- Mrš napolje, da te ne bih sad sa zemljom sastavio. Kad Janković kaže da diplomski pliva onda da se setiš gde Jelena živi. Ajmo, noga trans!
