Krenuli sa flotom od dvaes tries letećih tanjira i jednim matičnim brodom koji izgleda kao neka velika karakondžula. Razvezli lepo struju, i sve to povezali na jedan osigurač po sred matičnog broda. To će se kasnije pokazati kao kobna inžinjerska greška, ali za sad niko to ne zna. Kad priđu zemlji, prvo sjebu sve naše satelite i dok se mi čudimo šta se to dešava, odjednom se pojavljuju leteći tanjiri iznad New Yorka, Pariza i nekog bezveze kineskog grada i kreću da pale i žare po zemlji laserima. Bez pardona. Tad američka vojska ukapira da bi mogla nešto da uradi, pa pošalje par nuklearki na jedan od letećih tanjira, ali, avaj, isti efekat kao da su prdnuli na njega. Izgleda kao da nam nema spasa. Rešili da nas istrebe ko baba žute mrave etiolom.
Ojednom, jedan heroj se reši da im nekako dođe glave. Seda u neki malecki leteći tanjir, koji su amerikanci našli još 40ih i uvuče se u matični brod. E, tad prvi put mi vidimo kako izgledaju svemirci. Sivi, koščati, ljigavi sa buljavim očima i velikim zubima. Kad pričaju zvuče ko prase na božić. Ali, to ne plaši našeg heroja, koji ladno nalazi glavni osigurač, otšrafi ga, i matični brod se, zajedno sa tanjirima, strmopizdi bez struje.
Čovečanstvo spašeno od budala koje prešle pola galaksije, napravili najopasniju vojsku u svemiru, a sve to povezali na jedan osigurač. Tako im i treba kad su glupi.
