Prvo jutro nakon slave.
(Ras, 11. januar 1190. godine, negde oko 9:00 po srednjoevropskom vremenu)
Vukan Nemanjić: Oooo, torima, slavilo se sinoć dobro, a? Pao neki seks na brzaka, a?
Stefan Nemanja: (sebi) O, Bože, gde li sam pogrešio s ovim idiotom? (Vukanu) Mali, kao prvo ne deri se, boli me glava, kao drugo dobio bi sad samo takve batine da me ne boli prethodno navedena glava.
Vukan: Ma opušteno, torima, reci svom sinu štaš od lekova, ionako idem da kupim novi šampon s aromom lavande, kažu to sad moderno.
Stefan Nemanja: (sebi) Em je idiot, em se još i propederisao, ej! (Vukanu) Da mi uzmeš kafetin, ali od Rašanke, ne k'o prošli put uvozni iz Dubrovnika, ščuo?!
Vukan: Dobro, dobro, torima, odo' ja.
Stefan Nemanja: Nisam ti ja torima, majku li ti nevaspitanu!
(sluga Pribislav dotrčava)
Pribislav: Gospodaru, dolazi nam Berislav sa delegacijom iz Bosne!
Stefan Nemanja: Dobro, dobro, neka uđu, iznesite im bureka sa sirom za dobrodošlicu.
(otvara se kapija)
Berislav: De si, Neco, mađio!
Stefan Nemanja: Ojha, Berislave, šta mai?
Berislav: Nešto si mi neraspoložen, nisu te valjda opet napali Vizantinci, mater im osunčanu po sred pičke jebem?
Stefan Nemanja: Nisu, al' vidim da si ti i dalje elokventan pri pominjanju Vizantinaca.
Berislav: A ti ne bi bio kad bi ti tiket otišao samo zato što je logotet Rangaba omašio penal jer je pucao nebu pod oblake?
Stefan Nemanja: Dobro de, jedna tekma i ti odma' pizdiš na celu Vizantiju, ne mere to tako, e.
Berislav: Ma šta ne mere, majku im mrtvosanu jebem na sred Vrhbosne posred dvojke!
Stefan Nemanja: Au bre, ajd' što psuješ k'o Đarma, nego što se dereš, vidiš da mi puca gloOova.
Berislav: Što, pale neke orgije na svetac-pojtarijama, a, a?
Stefan Nemanja: Hehe, pa malo, nego sam mešao neka pića, pa me boli k'o da me vojvoda Trpimir udara čekićem po tikvi celo jutro, malo sam se smirio sad dok je bio Jutarnji na RTS-u, al i dalje boli, jebe kevu.
Berislav: Bilo neko nabacivanje, seks neki nabrzaka, a, reci svome Berislavu?
Stefan Nemanja: Tebreks, šta ti pada na pamet, ja sam oženjen čovek s petoro dece i vladar jedne zemlje, zar misliš da bih se ja upuštao u tako nešto?
Berislav: A kako baronišeš, pizda ti materina baronska, meni javljali da si napump'o jednu vizantijsku despoticu, a ovamo kao oženjen čovek, hehe, sećam se ja tebe, e!
Stefan Nemanja: Je l'? E pa moraće da padne neka čistka u Tajnoj agenciji, vidi se da ne rade svoj posao, samo jedu mesa k'o Džeki, biće izgleda neko spaljivanje na Zavidinom trgu.
Berislav: Mogu ja da ih zapalim, znaš da volim vatru?
Stefan Nemanja: Ćorimau, prošli put kad si zapalio onog bogumila, raširio se požar po Ždrelu, morali smo zovemo vatrogasce iz Dubrovnika da pomažu, zajebi, ako 'oćeš da budeš piroman, moraš naučiti pravilnu tehniku spaljivanja.
