Skidanje kaiseva, otkopcavanje zipova i dugmadi na hlacama, praćeno olakšavajućim i izbacivanjem stomaka ispod stolnjaka (sve, kao, trudeći se da domaćin ne primeti) ne bi li se napravilo mesta za jos koji zalogaj sa slavske trpeze. Valja se, kaže narod.
Krsna slava. Rucak se privodi kraju. Nakon polusatnog zatisja u kom se samo culo lupanje kašika, mljackanje i po koji srk i posto se pomela i sarma i proja i pečenje i gibanica, dolazi na red to teško pitanje 'Ko je za kolač?' Prvo kratka pauza. Gledaš stomak koji hoće da pukne, gledaš onaj kolač... gleda i on tebe, majku mu. Otkopčaš lgano ono dugme (ma, i tako su svi malo popili, kao da će da primete) uzdahneš duboko i tražiš parče. Ipak si ti kulturan lik, a stvarno ne bi bilo pristojno odbiti domaćicu, zar ne?
