![](/assets/vukajlija-8a1b5c1cfaa37915a8b4d51bf02b92cb0e9e1dd235e6e15aa94e201901a8c758.png)
Заједљива опаска у неком већем друштву ако ортаку звони телефон и управо га његова симпатија зове на кафицу... Сви знају да је коначно дошао и тај дан за њега, када ће коначно успети да је смува и да омасти брке...
-Хало? А, ти си Љиљо? Овај, како си? Баш ми је драго да си позвала. (Другари умиру од смеха, имитирају његов глас и шаљу му пољупчиће...) Да свратим на кафу? (једва прикрива радост у гласу) Наравно да сам слободан. Вечерас! Е супер! Видимо се онда!
-Сви би код Мице на кафу... Еее, брате, има да падне мрс вечерас!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.