
Илити "сви ми грешимо" и "сви смо ми људи". За разлику од осталих начина, код овог нема даљег аргумента. Јеби га, шта да се ради, сви смо ми исти, дешава нам се свима, сви смо ми Божија деца.
-Па добро бре како си изгубио 20000 динара?
-Па...
-Не могу да верујем колико си неспособан!?
-Али, брате...
-Ма какав брат? Ма какав си ти мени брат кад си толико глуп да си изгубио 20000 динара кад си ишао од банке до куће?!
-Па дај, Бранко...сви смо ми Божија деца...
-А...али... А па добро и то што кажеш, али...
-Дешава се св...
-Али да ми је знати о чему је размишљао када је тебе правио, јебо ме пас!?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
сплу, нисам знао да си ти :)
Ништа се друго није могло ни очекивати. х)
Одлична! +
Počeću da se vadim ovako :)))
+++