Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.
- Zdravo, ženo, šta ima da se jede?
- Imaš neki prebranac u rerni...Kako bilo na poslu?
- Ludo i nezaboravno. Došla direktorova žena u firmu, izgleda da ju je varao a ona saznala, pucala u njega 14 puta, eno i dalje izbacuju krv iz kancelarije...A bio je tako fin čovek, porodičan...
- Ma, 'ajde, molim te! Bio je krvav ispod kože k'o i svi mi što smo, ako je direktor nije Gospod Bog...--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Oče Kempbel, znači sve u redu za te ovce i to...?
- Kako da ne, rendom verniče. Dvadesetak Zdravo Marija i nebo će ti oprostiti. Pa, svi smo mi krvavi ispod kože...
- E, hvala najlepše! Ako mogu nekako da Vam zahval...
- Imate dece?
- Dvoje. Sina i kćerku.
- Koliko su stari?
- Ćerka 18, sin 7. Jesenas je tek pošao u školu...
- Dovedite sina, onda. Znate, našoj zajednici su uvek potrebni novi članovi za crkveni...ovaj, kako se zove...hor
