Zaključak kojim narator objašnjava gomilu njegovih baronisanja epskih razmera, jer to je to nema druge. Priče obično služe kao redovni obrok kojim se hrani ego i prikriva poljuljano samopouzdanje izazvano nolajferisanjem i opsednutošću za sortiranjem foldera i analizom ljubavnog života između Tirketa i Rose.
-Hoćeš na šiš večeras?
-Ne mogu. Znaš, kucala mi sinoć neka riba, radi u Herbalajf-u ili Herbafastu, uglavnom te munje, šatro da drži prezentaciju i zadržala se malo duže hehe.
-Pazi ako nisi pri kešu imam ja nije frka.
-Imam keš, igrao pre neki dan dvojku na Halmstad. Zamisli, došli mi Šveđani!
-Dobro onda ako imaš neke obaveze možemo i drugi dan.
-Ma jok. Predao sam papire za legalizaciju i to kod one nadrkane. Zamisli ni jedan mi nije falio ali to je imalo svoju cenu, ako me razumeš. Šta da ti kažem, svi vole Garfilda.
-Znači opet te šutnula Maja, plakao si sedam dana uz Hari Mata Harija, obukao crninu i zarastao kao Predrag Marković.
-Kurva. U devet na šiš, ti plaćaš.
