Snajka tek u kuću došavši reši da ukućane kiflicama obraduje dok su oni u radu bili u polju. I zamesi testo snajka al budući nevešta još u tome poslu kiflice da narastu nikako ne hteše. Al ona ih ispeče nekako tako skvrčene i ostavi na stoče pred kućom da se lade. Otud išo štrokav moler pa ugledavši kiflice lukavstvo smisli. Reče: snajka pa zašto si ova govanca ostavila ovde da se suše? Kakva govanca, bog s tobom, to su kiflice, doduše be kategorije, odgovori ona. Ma jeste, nije, jeste, nije, oni se tu raspravljaše a svinja to ugledala pa neopaženo ceo pleh izjede. Kad se okrenuše moler i snajka a ono prazan pleh a svinja se kezi pa im kaže bolje da ste to vreme umesto raspravljanja utrošili na određene stvari i namig namig onim brašnjavim očicama belih trepavica a snajka i moler postiđeno pognuše glave, i tu je konac priči.
pouka:
kao i svaki zanat i kiflicogradenije se krade od starijih žena u kujni. Tu pripaši kecelju pa pogled odvoji sve umiljavajući se ah bako bako mili li vam mrav pod pupkom kad se kvasac stavlja reci mi. Samo tako kiflice dobre biće.
