
Израз из шездесетих коришћен махом по Београду за особе које свирају несвакидашње добро, као Ђанго Рајнхарт.
A: Ех, мали, друга су то била времена... Ја и кум Мита путујемо, свирамо к'о Ђанго и боли нас шевац за све. Ех...
Б: А Чехиње и Мађарице ништа, деда?
А: А тек то...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
može plus