Svira kurcu po ceo dan

У давна времена, покошена пшеница се разбацивала укруг на гувну (гумну), након чега би био доведен коњ који би газио по сноповима како би се зрно одвојило од сламе. Након што коњ направи неколико кругова газећи пшеницу, бива одведен у страну, а окупљена раја приступа уклањању празне сламе и скупљању "окруњеног" зрна са земље. За то време са горепоменутим коњем, на завидној раздаљини од осталих, стоји човек који је посебно задужен за једну веома важну ствар: - да изазове пражњење бешике племените животиње, како иста евентуално не би малу нужду рефлексно обавила у ходу током следеће партије гажења жита и тиме довела бактериолошку исправност хлебног зрна по којем гази у питање. Углавном се за ту сврху прибегавало простом, али учесталом и гласном, звиждању (свирању), што је обично било сасвим довољно да изазове излучивање урина код умерено узнемиреног копитара. Прави, прогресивни домаћини су ценили паоре који су били у стању да звижде гласно и "сугестивно" и тиме допринесу да се вршидба приведе крају без икаквих инцидената који би били интересантни за санитарну инспекцију. Међутим, они земљорадници који никада нису били ангажовани за ово "стимулистање" четвороножних учесника мобе, и који су вечито ринтали у прашини, на решетању и џакирању, су са подозрењем гледали на ову, сложићете се са мном, изванредно одговорну дужност, сматрајући да је њихов посао неупоредиво тежи и битнији, те да је улога "свирача" нешто што није достојно човека, па се често могло чути: "Док ми одрађујемо пос'о - он свира курцу!"...