
Početak rečenice u kojoj obavezno sledi neka priča iz prošlosti koja ima svrhu da pouči, bazira se na iskustvu pripovedača, ali nije obavezno. Često je samo osnova radnje istinita a ostatak je podložan raznim promenama u cilju kvalitetnog pripovedanja.
Svojevremeno sam imao prilike da upoznam jednog čiču. E taj čiča, što je on imao kera... Nije se odvajao od kera, a ker je mogao da nanjuši gde je baba krila čiči rakiju... Al nije ni to, nego je pas igrao i domine, ali ne bez veze nego onako, baš...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
+