
Израз који се употребљава приликом приче о нечему што се одиграло у не тако блиској прошлости, или, народски речено, пре триста година.
Поента израза лежи у забезекнућу саговорника метафором и циљ је прекид паламуђења.
Пера, Жика и Лаза.
1. П: "Брате, сећаш се како смо цепали баскет пре пар година..."
Ж: "Да, јбт... Ја нисам машио тројке, а ти куцао из окрета..."
Л: "Мора да је тад Смоки коштао 9 динара кад сте ви тако играли.".
2. П: "Матори, сећаш се оне Ане... Она журка код Ћомија...",
Ж: "Да, брате... Ти си њу са'ватао, а ја ону њену другарицу..."
Л: "А је л' то било онда када је Смоки коштао 9 динара?".
3. П: "Е, брате, ови клинци се ложе на моторе, а како сам их ја некад пропињао... Мислим, моторе...",
Ж: "Ма, јесте, Жико, то је било онда кад је Смоки коштао девет динара.",
Л: "Којих девет, није био преко 5!".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.