Ne ume s novcima, pa to ti je! Uglavnom ih i nema. A i reklo bi se, tako mu je najbolje. Navikao je, pa taljiga i ne žali se. A onda, kad ga nekim slučajem spopadne neuobičajena suma, stane da se rasipa, pokrije sve račune i troškove osim onih koje treba. Posle opet duva u prste i čeka ono malo redovne crkavice i mašta da prespava do prvog u mesecu.
-Šta je sa onim tvojim ćaletom? Ja malopre svratim na koju kod Mačka, a on kidisao da me čašćava ko da sam mu rod najrođeniji. Jel on vazda tako?
-Ma kakvi vazda! To jedva kraj s krajem nateže. Nema obično ni za sebe. Jel to opet pravi pizdarije, života ti?
-Pa ne bi' ja rek'o baš da nema. Stigao je i da mi ispriča kako će večeras da okreće nekog ovna, pa me i zvao na večeru. Idi ga dozovi dok se nije našikao!
-Ma ko će budali znati... Mora da je prodao onu njivu što mu je ostala, pa 'mesto da prosledi u eletrodistribuciju i primakne se nuli, sad neće da se smiri dok sve ne spička. A ošišaće mu banderu ispred kuće, još neki dan su je merkali. Lepo kaže keva: on kad ima, i ker jede šampitu! Ma neću da se bakćem, nek radi šta 'oće, ja sam s njim raskrstio još kad mi je prod'o bubnjeve!
