Rečenica kojom se rasprava o stvarima koje bitno utiču na kvalitet života uglavnom završava. U zavisnosti od volje čoveka koji je izgovori, "Jebiga" dolazi na početak ili na kraj rečenice. Posle toga se jednoglasno odlučuje da ne treba razbijati glavu oko nepromenljivih činjenica, i da utehu valja potražiti u odlasku na fudbal, pivo, šetnju..
Veoma zarazna konstatacija za koju se hvataju i političari (samo ne govore jebiga), i koja je dobro primljena u svim slojevima društva već pune dve decenije. Objašnjava sledeće društvene i socijalne nepogode:
- Zašto kasne plate
- zašto su male penzije
- zašto je skočila struja
- zašto nema novca za budžete studenata
- zašto "nema posla"
- zašto uvozimo meso i mleko
- zašto gutamo b ensedine kao bombone
- zašto se drogiramo, dangubimo ispred kompa, zašto budućnost ne obećava..Tralala.
Jebiga, takva je situacija u zemlji, skupi se, ćuti, budi zadovoljan i čekaj - biće valda bolje. Navodi na sledeće zaključke:
- Da nemamo prave radne navike
- da smo nesložni, lenji i neodgovorni
- da nam je ispod časti da radimo nepopularne i slabo plaćene poslove
- da imamo dosta visoko mišljenje o sebi (ničim izazvano)
- Da nam se popelo na kurac stranačko zapošljavanje
- da nam ne smeta ako se stranački zaposlimo
- i na kraju, da kolektivno nećemo ni kurcem mrdnuti.
Skupi se šaka studenata, protestuje dva dana kako treba, i pare se iskopaju. A ti sedi za kompom i žali se.
Drago mi je jer nemate šta da jedete, jer nemate dobar posao i jer ste nezadovoljni materijalnom situacijom, i sumnjate u svoju i opštu perspektivu. Ko vas jebe. Gledajte ligu šampiona, prevrćite jutjub, lajkujte po fejsbuku i da vam nije palo na pamet da nešto preduzmete u vezi sa onim što vam smeta. E da, i naduvajte mi jaja razmažena.
