Znate valjda za onu voditeljku Radne akcije.
Ona ekstremno nasmejana i dobra žena čudnih manira pri oblačenju i sa fetišom da izgleda kao Viljem Šekspir pre promene pola.
Dolazi niotkuda i izvlači vam onemoćale starce i sitnu dečicu iz toplog roditeljskog doma u zamenu za totalno nepotrebni odlazak kod frizera sa domaćicom kuće.
Ipak, u ovoj definiciji se nećemo baviti kvalitetom te emisije, već naprosto osmehom dotične gospoje.
Dotična gospoja je pored dobre vile, paradigma zamke i pećine do koje su mnogi koraci, a od kojih malo koraka ima.
U najranjivijim momentima ona je tu, i tu se rađa prilika da vam ona nešto strašno uradi bilo sa potomcima, bilo sa precima, bilo sa kućom.
Ne znam da li postoji stručan naziv za fobiju od kvazinasmejanih ljudi, za koje se opravdano može misliti da imaju sekiru iza leđa, a vi im hrlite u zagrljaj, ali mogu da kažem da bi srpski pandan bio tamarostrahovanje.
- Baš fin čova, duhovit, državna služba, mogla bi ja s njim...ali, nekako mi vuče na onu Tamaru, jebi ga. Šta ću kad imam tamarostrahovanje.
