Najomiljenija pojava u 90% slučajeva. Naime, kada to otac, iliti tata, kuva? Da smo u Holadniji ili Danskoj to bi bilo svaki dan, i ne bi bilo ništa posebno, jer je logično da jedan tata kupuje namirnice a drugi sprema pohovane tikvice sa pireom od šargarepe. To se zove harmoničan brak. Ali kod nas toga nema. Mi smo patrijarhalni Balkanci koji tačno znaju svoje mesto u koordinatnom sistemu vrednosti. Žena kuva svaki dan, i to je tako, to se zna, kao što se zna da je Bata Živojinović pobio više Nemaca nego kuga Evropljana 1348.
E sad, zna se šta ćale sprema. Kad se kaže kuva, misli se odmah na pripremanje jela uopšte. Kuva nešto što se jede i što se voli, ili od čega barem možeš da se najedeš. Ćale sprema najbolji bećarac koji se jede narednih nedelju dana, pravi roštilj dok drži peškir oko vrata i naočare za sunce na čelu da mu skupljaju znoj, ili možda kupuje obrok, a to je najpoželjnije. Naravno, kad ćale da pare za ručak, tačno se zna kod koga se kupuje banjalučki ćevap ili nešto slično.
-Matori, hajde palim kući, gladan sam.
-Stanoje, nemoj da si sisa, ostani još malo.
-Brate, zavija mi stomak kao sirene '99, nema teorije.
-Pa ješćemo nešto u gradu, ima preko puta odlična pica.
-Ma kakva pica, kakve pičke materine, ćale danas kuva.
-Tvoj ćale kuva?
-Da, ali samo subotom.
-Što baš subotom?
-Subotom ujutru ide rano da peca.
-Jao i ja isto volim da pecam, koje udice koristi?
-Ma kakve bre udice, stavlja akumulator od... Da ti ne objašnjavam sada. Sve u semu, kada nakupi šurnaest kila ribe to posle sprema.
-I je l' dobro?
-Ma 'de nije, riba dobra skoro k'o prase! Jedino što hoće malo struja da te opizdi, sestra mi je jednom celu noć sijala u mraku nisam mogao da spavam od nje....-Kako ti se čini pljedža? Ja ovde kod Sulje Bosanca stalno jedem.
-Šta znam... Ne volim ja mnogo ovo kupovno, volim kad ćale spremi.
-A kako on sprema?
-Naruči kod Sime Koljača sa što više luka.
