Razgovor u kojem se koriste reči, tehnološki pojmovi koji su nerazumljivi običnom slušaocu.
Često se koristi u SF serijama i filmovima kada se treba izaći iz, naizgled, bezizlazne situacije.
A: Statički polaritet će da kolapsira!
B: Poveži molekularni mrežni senzor sa paramagnetnim konvertorima!
A: Nije uspelo!
"Likovi ostaju zarobljeni u objektu nakon kvara", sledi magično rešenje:
Pačeti: Trikoder ne radi.
Miles: Ne radi ni moj. Očigledno je problem sa soničkim holosenzorima .
Blumen: Moramo otići odavde! Pozovimo pomoć!
Pačeti: Kako? Primopredajnik je odnet...
Stalzof: Možemo pokušati dimnim signalima.
Miles: To nije loša ideja. Deflektor je relativno neoštećen. Ako namestimo zavojnice da šalju seriju kovarijantnih impulsa...
Pačeti: Da, tako možemo poslati SOS signal.
Miles: Da bi to uspelo, moramo pojačati indukcijsku mrežu. Pačeti, uključi mikrofuzijski reaktor. Blumen, centriraj magnetno polje u cevovodu G-4.
Ja odoh da povežem multiadaptivnu polarnu sferu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
obozavam ovo ...sta su se puta na voyageru ovako spasli