
Poziv korisničkom servisu (najčešće Telekoma) i verovatnoća da vam se javi ljudsko biće. Rešenje problema pada u drugi plan, a ionako je velika šansa da dotle i zaboravite zašto ste zvali.
- Dobro, gotova selidba. Da vidimo dal' mi uključili ovde telefon i ADSL. Telefon radi, da povežem modem... Ne radi, nema konekcije. (Provera svih kablova, direktno uklučivanje u modem uz preskakanje splitera, proba sa drugim modemom...) OK, zovi lokalni Telekom. Kažu, sve radi, zovi na 0800 ako imaš problem i dalje.
(Javlja se automat)
- Dobili ste korisnički servis Telekoma Srbije, centar za internet podršku. Vaši razgovori sa operaterom se snimaju. Svi operateri su trenutno zauzeti, molimo pozovite kasnije.
(Posle tri sata i ko zna koji put odslušane poruke)
- Jebemu mater, pa Bin Ladena bih onako mrtvog i na dnu mora pre dobio na vezi nego vas! Dal' vam taj internet tol'ko sranje da ste zatrpani sa pozivima! Dal' neko u ovom Telekomu nešto radi ili samo sedite, ispijate kafu i dobijate debele plate za to? I...
- Dobar dan, ovde operater, izvolite.
- Pa... ovaj... dobar... dan... znate... ja... mislim... kako da vam kažem... ovaj... uh...
- Gospodine, mi smo ozbiljna firma, radimo, nemamo vremena za ovakve pozive. Doviđenja i pozovite ponovo kad smislite šta ste hteli da pitate (klik i onaj tu-tuuu ton).
- NEEEEE!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.