Osobe koje neopisivo obožavaju da pričaju telefonom, i u tu svrhu, iz nekih neobičnih razloga(verovatno zato što ćutiš i slušaš ih) zivkaju tebe. Oni nikada nemaju šta da rade, stalno im je dosadno, i stalno imaju nešto novo da ti ispričaju. Drže te na vezi sat, dva, dok oni kafenišu u sitna crevca, a ti proklinješ fiksne telefone(ali bar će njima da stigne račun). Obožavaju da zovu dok dremaš, jedeš ili se spremaš da učiš. Kao da su u pasulj gledali!
Upravo jedeš sarmu, onako baš finu i ukusnu, i razmišljaš o tome kako je fino, čisto, slobodno poslepodne koje moraš da ispuniš radeći nešto korisno, razume se, učeći. Imaš sve predmete na vratu, čak i rad iz likovnog, a to pomalo kvari ukus sarmi. Baš u trenutku kad ti je nešto naročito slasno, zvoni telefon.
-Halo(još žvaćući)?
-Ćao, Mima, ja sam, Marija. Šta ti je to sa glasom?
-To mi je da upravo žvaćem. Sarmu.
-A, stvarno? Ja sam baš rešila da držim dijetu tako da danas nisam jela ništa. Bilo mi je dosadno, pa sam pozvala tebe!
-(šta koj' đavo imam ja s tim što je tebi dosadno? Je l' sam ja cirkus? Nisam! Ko da ja nemam život, majku mu) A, pa super. A znaš, baš imam puno da učim.
-Jao, imam i ja, al' me baš mrzi
-(majku ti tvoju neradničku) Pa fino.
POLA SATA KASNIJE
-...i vidim ja njega, ima plavu kosu, i onako me je pogledao...
-Aha(počinje mi omiljena serija...misliš da mogu da ostavim slušalicu pored i gledam? Sumnjam.)
-...i kaže on meni...
JOŠ POLA SATA
-...i sad, znaš, moje ćale hoće da bude kao neki autoritet...
-Aha (ma jebeš ti ovo, ima da držim slušalicu u levoj, a desnom da podvlačim lekciju)
-...kaže da previše gledam našeg komšiju...
I JOŠ POLA SATA
-...mislila sam da se šatiram...
-Aha...(gle, sad prilično ulazim u foru slikanja i pričanja u isto vreme...kao radio ili nešto...)
-...a možda ću i da se farbam u crveno...
JOŠ POLA SATA I KONAČNO KRAJ
-E, izvini sad, moram da idem. Baš smo se lepo ispričale, obožavam da pričam s tobom!
-Aha, divno, zovi kad 'oćeš (marš u tri lepe, dosadna si k'o pijavica)
-Ćaooos!Ostavljaš telefon i u stilu nekog horor filma gledaš u njega, u strahu da će ponovo zazvoniti. Ode tvoje poslepodne, ohladila se tvoja sarma, i moraš sebi da priznaš: iako je to bila telefonska dosada, ti si potpuna budala, jer ne umeš da je otkačiš.
