
У контексту деведесетих:
Бесмисленог улизивачког садржаја, смишљен да у очима трећих лица, тј. посматрача и опседнутих конзумената мас-медија до коске извелича особу којој је упућен. Посебно се примењивао у позној фази комунистичко-социјалистичког режима, попримајући облик сламке за коју се дављеник хвата.
Не могу да се отмем утиску да је за један такав телеграм, као усталом и за сва друга формална и званична документа и папирологију коришћен истоветан шаблон. И то онај излизан. Масан од колегијумског печења, бркљав од секретарицине просуте треће јутарње кафе, онај откуцан на писаћој машини која гута понеко слово, сто пута преправљан коректором.
- А да додамо у последњој реченици како је он допринео да наша држава очува свој интегритет и суверенитет?
- Може... ал' обавезно да убацимо: "како је он НЕСЕБИЧНО и ПОЖРТВОВАНО допринео да..." - лепше тако звучи, мајку му...
- Ајде, пошаљи сад то лепо факсом ФОНЕТ-у...
- Како се беше шаље факсом...
- Нисам баш сигуран... потерај оног малог да оде до поште па нек' они пошаљу...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
E, tek je toga bilo u decenijama pre devedesetih...+