Telesni soci

Remi:Brate, uradi li šta sa Vijoletom?
Aca:Violetom Striptizetom? Jašta, jašta, celo veče smo razmenjivali telesne soce.
Remi:Žvalili ste se?
Aca:Između svega ostalog. Jel znaš onaj evergrin: Krv, srecu, suze i znooooj? To i još po nešto.
Remi:Hodi vamo da te celivam.

Stef:Aaaaaaaa! Jel možeš malo sporije, kao prošli put? Boli kad tako na brzinu...
Irena:Zar tebi tolikog da boli? Mogu naravno, ali mislim se manje ce da boli ovako... evo... sad je do kraja...
Stef:Ufff... rekao sam ja da imaš spretnije ruke od koleginice...
Irena:Hihihi, valjda se neće naljutiti na mene...
Stef:Jel da stiskam rukom kao prošli put?
Irena:Stiskaj, ja sam mislila da si do sad naučio...
Stef:Pitam za svaki slučaj... koliko će da traje? Prošli put je trajalo oko deset minuta...
Irena:Možda malo duže sad... nego, nikako da pitam, koji ti je put da dolažiš ovde? Vidim da ti drhti ruka, plašiš se još uvek...
Stef:Ja mislim četvrti... mislim nije da brojim... prvi put me ćale doveo...
Irena:Moj brat je bio čak pedeset puta! Svaki put je kod mene dolazio...
Stef:Čak toliko? Majke ti?
Irena:Toliko... čak mi je i majka par puta bila... takvi smo svi u porodici...
Stef:Pa lepo... i treba tako, nego šta... humano je dati krv...