Neobična pojava koja se odigrava najčešće onog zimskog dana kada provejava neka čudna padavina, još nedefinisana u modernoj meteorologiji, kada igla na kompasu zaklapa ugao od 72 stepena sa slovom N, kada dim iz odžaka pravi neke ružne figure, kada polumrak vlada od zore do večeri, kad su ljudi ružni a čokolada neukusna. Kod čoveka se manifestuje tako da svi vitalni organi, sve misli i emocije kolapsiraju ka centru gravitacije organizma. Imate osećaj da bi se govno koje čeka satima da bude oslobođeno, u trenutku napinjanja vratilo nazad, jer se i ono jadno smorilo. Tog dana sekund traje minut, minut traje sat a obdanica nema kraja. Olovka ispada iz ruke, pročitana rečenica se zaboravlja u trenutku čitanja a najduhovitija epizoda Mućki postaje skup bajatih fora iz Jova Radovanović show-a.
22.11.20XX. Pola 4 popodne. Nebo kao u Danu nezavisnosti. Vrabac na grani pokušava samoubistvo udaranjem glavom u stablo. Brus Vilis sedi u sofi i implodira.
Baštovan: Gosn Vilise, na kapiji je Demi Mur. Kaže da vam sve oprašta i da joj je jako krivo što vam nije dala da je jebete u dupe. Veli da je konačno spremna za taj čin...
Brus ( glasom kao sa samrtničke postelje ): Boli me kurac...nek se jebe sama. Pusti Doorse da probam makar da umrem...muški.
