Tenis

Tenis je prvenstverno sport. Potom je sve ostalo, mašinerija za pranje novca i kako sam skoro saznala poligon za mučenje tenisera. U tenisu ima četiri igrača, po dva sa svake strane mreže koja ima svoju svrhu. Jedan par igrača stoji na ivicama terena i naoružana je reketima. A drugi par čuči tik do mreže i nema ništa od rekvizita. Ivičnim igračima je zadatak da ne pogode mrežu ili da izbace lopticu van one najveće kućice. Kućica je nacrtana obično belom linijom na crvenoj podlozi koja se pravi tako sto se opeka (za nemače pojma:opeka= cigla) ili izmrvi ili samelje(ovo mi nikad neće zatrebati u životu, a ako mi zatreba pročitacu negde ili ako budem na teniskom terenu istestiracu to onako kako američki detektivi gledaju da li je beli prah u kesicama kriminalaca soda bikarbona ili heroin. Uzmes malo na prstić liznes i ako ne napravis nikakvu facu onda je to heroin koji je ekvivalent mlevenoj opeki). Uglavnom od nekakve opeke se pravi. Znači, dvojica maltretiraju lopticu a ona druga dvojica hvataju onesvešćene loptice i reanimiraju ih. Tenis ne mora da se igra na opeki, koju stučnjaci za tenis zovu zemlja, moze i na travi i ostalim ravnim površinama, sa nekim drugim habajucim slojem. Mada nisam videla nikad da igraju na makadamu, ali ne sumnjam da ako loptica nesto grdno zgreši, a nema bolje podloge, neće se libiti ni tu da zaigraju. Brojanje poena ide veoma logičnim rasporedom i broji se 15, 30, 40, x. Pa onda neki gemovi i setovi. Kad neki teniser osvoji turnir dobija lonče ili tanjir koji moze da okaci na zid bez bojazni da ga prozivaju, kao sto prozivamo naše bake koje na zidove kače tanjire iz posećenih turističkih destinacija.