
Пуна брига. Или окована глава.
Да.
Боље је окована. Некако окови симболизују лавиринт неизлазну ситуацију. Е, па та нека лавиринт тежина, коју носи Кафкин господин К. Кад су сви срећни, осим тебе. А јади се само гомилају...и гомилаjу.
Рекао би човек 'no way out' тренутак, aли...
...један позив мења све.
Зврррррр:
- Хало? Друг Жиле на вези.
- Господине, време комунизма је прошло. А тужно је то што га оплакујемо, и болесно је што је то време тираније било погодније за живот.
- Ја, радиле фабрике. А ви сте?
- Књижара "црвени нолит" , интересује ме ваша необјављена књига "Правда голог отока"
- Да, ја... Одкуд знате?
- Спремни смо на објаву а пре тога кратак разговор. Бићемо у контакту.
- Исј, свашта...
Ах, лакнуло му је, глава jе лакша. "Можда jе озбиљан", помисли. "Можда спаду окови."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Nikad nisam gotivio Kafku, ali ovo tvoje bar razumem. :)
+++
Pa i nije toliko težak. Opet jedan poziv menja sve.