
Пуна брига. Или окована глава.
Да.
Боље је окована. Некако окови симболизују лавиринт неизлазну ситуацију. Е, па та нека лавиринт тежина, коју носи Кафкин господин К. Кад су сви срећни, осим тебе. А јади се само гомилају...и гомилаjу.
Рекао би човек 'no way out' тренутак, aли...
...један позив мења све.
Зврррррр:
- Хало? Друг Жиле на вези.
- Господине, време комунизма је прошло. А тужно је то што га оплакујемо, и болесно је што је то време тираније било погодније за живот.
- Ја, радиле фабрике. А ви сте?
- Књижара "црвени нолит" , интересује ме ваша необјављена књига "Правда голог отока"
- Да, ја... Одкуд знате?
- Спремни смо на објаву а пре тога кратак разговор. Бићемо у контакту.
- Исј, свашта...
Ах, лакнуло му је, глава jе лакша. "Можда jе озбиљан", помисли. "Можда спаду окови."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nikad nisam gotivio Kafku, ali ovo tvoje bar razumem. :)
+++
Pa i nije toliko težak. Opet jedan poziv menja sve.