Sposobnost da jedan Stole iz Donju Dubravu, koji danas verovatno zabavlja gasterbajterski Balkan po posrbljenim ulicama Beča, uveliča svoje Ja, izrazitim razbacivanjem šmekerskog slenga pred pevaljkom čiju bi dugmetaru rado otkopčao dok mu svira tercu na kožnom duvačkom instrumentu, praćeno isprobavanjem da li njegov debeli mikrofon paše njenim šljampavim usnicama, uz neodoljiv Stoletov nagon da raspali po dva pozadinska bubnja preko kojih je razapeta prirodna koža, završno sa kasnijim teško-disonantnim saznanjem da je zaštitna folija na Stoletovoj bubnjarskoj palici bila bušna ko meh dedine stare harmonike na tavanu, sa konačnim epilogom Stoletove modulacije u novi tonalitet, tamo negde, daleko od originalnog.
Al' to samo ako bi ga neka 'tela, kao prvo.
-Ooo slavuju moj, bi li bila tako ljubazna kao što si prsata, da mi učiniš čast dueta sa tobom?
-Ahihihi, nemaš ti taj instrument, Stole, ako me razumeš.
-Zna Stole više foršpila nego što ti misliš, profitabilni dekolteu moj!
-Ti si bre Stole za mene samo bubnjar, vreme je da shvatiš to!
-Ooo zvezdo mojih prelaza, tonaliteta i tonova, možeš me vređati koliko želiš, ali ja te volim, znaj to!
-Ma ni za bakšiš vlaške svadbe, Stojane.
