Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.
Muški filmovi: Filmovi u kojima veliki broj ljudi umire za veoma kratko vreme.
Rambo, Komandos, Od sumraka do svitanja, Kill Bill...
Ženski filmovi: Filmovi u kojima jedna osoba bolesna i umire polako, celom duzinom filma.
Jesen u Njujorku, Umreti mlad, Slatki novembar, Beležnica...
Blok basteri: Fimovi koji privuku i muški i ženski deo populacije, koji, gle čuda, vole zajedno da idu u bioskope. To su filmovi u kojima umire veliki broj ljudi, a u centralnom zapletu je romantična priča koja završava hepi endom ili pogibijom jednog od glavnih aktera.
Ajvatar, Kitanik, Armagedoni-Hirošime-Perl Harburi i ostale katastrofe.
Umetnički filmovi: To su filmovi o kojima svi pričaju a niko ih nije gledao.
Srpski film
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
E, Dzesika odlicno, stvarno je tako. Prednsot starih filmova je sto nikada nije bas sve otkriveno, uvek postoji neki misticni, ali prefinjeni (!) veo tajne oko glavne glumice i glumca... Bar su imali stila. +
Naravno, postoji gomila kul filmova, uglavnom starijih i reeeetko koji noviji ali mi je nešto došlo da definišem ove šablonce..možda pogreših sa naslovom...
mnogo dobra defka!+
hahahahahaha Ajvatar
Sjajno =).