Tisućljetnost

Најважнија и најистакнутија карактеристика цивилизиранога свијета којему припада и Лијепа њихова, Кроација, кај не.

То ми, барбарски Срби, не можемо уопће схватити нити добити било какав дојам о чему се ту доиста ради, кај не, али ја ћу покушати да то дефинишем што је тачније могућно.

Дапаче, тисућљетност води своје подријетло од тисућу година слободарске Кроације, мирних пургерских фармера са сјевера, далматинскога вина ( јој, који је гушт пити липо далматинско вино уз залазак Сунца. То је тако...тисућљетно ) и вјеровања својој драгој Надалини када каже да иде мало да се прошета кејом са неким фрајлама док узима шајкачу и излази из топлога кроатскога дома пјевајући:"Волим момке који пију ракију!" и вадећи покоји Дурекс из ладице, кај не.

Да, толеранција, липо црвено вино, еманципација жена-све се то нашло на једном липом малом мисту-Лијепој њиховој, Кроацији, кај не.
То би, доиста, била најближа дефиниција тисућљетности наших добрих и мирних, увијек невиних, сусједа који само желе да уживају у својој тисућљетности, кај не.
Нажалост, барбари и простаци какви јесмо, доиста нецивилизирани, ми увијек рушимо тај мир тисућљетности, али кај можемо када су Надалина, Јелена Розга, Николина Пишек и Весна Писаровић такве цице!? Кај не?