Необорив доказ да је данас довољно имати прелазну оцену из енглеског језика у средњој школи или факултету да би могли да радите као преводилац. Ово посебно важи за DivX филмове за које вам је потребан специјалан декодер да бисте дешифровали све оне куке и мотике што се појављују по екрану у недостатку ћириличног фонта. Па још кад су слова бела и неоивичена а позадина још беља... Или кад се титл наређа у четири реда па заузме пола екрана... Или кад се преводилац смори па искулира неколико "баш тешких" реченица... Или кад крене на силу да преводи изразе које није могуће превести на српски... Ма узбуђењима никад краја!
Неки од мојих омиљених:
- На HRT-у 2 пустили филм, кад оно испод назива филма "The silence of the lambs" стоји превод "Тишина Ламбових"...
- Филм у коме се муж и жена свађају, у једном тренутку он њој каже "you're driving me crazy" а у преводу пише "возиш ме лудо".
- Кад су још давно на лесковачкој локалној телевизији пустили Терминатор 2, на крају филма кад Шварција спуштају у казан са топљеним челиком он каже оно чувено "i'll be back!" a ликови 'ладно превели "ће се врнем!".
Ponekad važnija stvar i od samog filma.Ako imaš titlove, film će sam doći.Titlovi za film su takođe i jedan od načina kako mogu braća Hrvati da nas pokrste, jer većinu filmova gledamo baš sa njihovim titlom.
Teze ih je naci nego sam film.
Skines si lepo film, to odstoji jedno 7 dana na hardu, pa se pojave prve verzije titlova.
Neke verzije se svode na to da "prevodilac" obradi engleske titlove u google translate, pa to isto distribuira; neki cak tu obradu malo i "koriguju" pa isprave nesto sitno.
Nakon 10ak dana pojavljuju se "pravi" titlovi, skines ih ubacis, i skontas da to nisu oni koji ti trebaju, ti imas film od 24 fps, a titlovi su za 25 fps - naravno to skontas tek nakon destak minuta gledanja filma tj tek kad titlovi pocnu da žure, tu odlutas, setis se da ti je prijatelj pricao da ima neki program koji to koriguje, trazis prijatelja/program...bezuspesno.
Zatim se cujes sa prijateljem koji ima "prave" titlove, posalje ti ih, i gle cuda, rade, pocnes gledati film, kad ono prevedeno taman do pola filma, a ti se taman zagledao.
Na kraju skontas da ti je jednostavnije da skines ponovo film sa 25 fps-a i iskoristis one titlove od pocetka.
Zar je potrebno?!
To je onaj tekst koji čitate dok gledate film čak i ako dobro znate engleski. Navika je čudo. Iako razumem 90% dijaloga uvek čitam jebeni titl. Čak i kad bi hteo da ga ignorišem ne mogu, izbija oči. Ako baš hoću da se praksam engleski onda isključim titl na DVD-u. No to se dešava retko ili ako sam taj film već gledao pa znam o čemu se radi.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.