
Нећемо никад. Реченица коју ћале каже сину када га нешто смара. То је обично неко мање дете које нешто не може само па је зависно од тате. Обично се ради о инсталирању неке игрица на комп, пумпању лопте, помагању око домаћег... Пошто неће детету да каже да неће то урадити сваки дан каже сутра, сутра све док дете не престане да пита.
-Тата 'ајмо напоље да играмо фудбал.
-Не могу сад, сине, мора тата нешто да ради.
Сутра.
-Тата, 'ајмо напоље да играмо фудбал.
-То ћемо сутра, гледам финале у кошарци...
Сутра.
-Тата, 'ајмо напоље да играмо фудбал!
-Ти си баш упоран...
-Значи идемо?!
-Ок, идемо, само ако си ти урадио домаћи?
-То ћемо сутра...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Uvek sutra...