Оно што родитељи кажу деци када малишани по први пут угледају пса и неодлучно и уплашено почну да се крију иза тате и маме.
Нема увек срећан епилог.
-Мама, мама, ста је оно, види колико је и трци према нама!
-Не бој се сине, неће ти ништа, то је лепа, добра куца. Мекана, сад ћемо да је зовнемо да је помилујеш да видиш како има меко крзно. Оћемо ли да је зовнемо?
-Па... Добјо. Куцо! Дођи, куцо!
-Кажи му: Имам мало меса да ти дам. Куце ручају месо и кажу: ав-ав!
-Куцо! Имам меса! Оди да јуцас месо!
Пас прилази и дете га превише снажно глади по глави (што већина паса отрпи, а они који не отрпе створе детету трауму из детињства). Одушевљен клиња, након што је стекао ново животно искуство и новог пријатеља, врло брзо почиње толико да смара родитеље да му купе пса да напросто зажале што су их уопште и упознавали.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.