Redovni odgovor sa kojim se studirajuće biće susreće na srpskim više- i visoko-školskim institucijama kad god se požali na nešto, počev od bahatosti u studentskoj službi, pa zaključno sa ponašanjem dekana. Bio student u pravu, ili ne, varijacije na ovu rečenicu su neminovne.
Student: Dakle, molim Vas, ta žena iz studentske službe mi je u sred radnog vremena, u pet do dvanaest, dakle kad nije pauza, zalupila vrata i sada moram da izlazim na ispit u septembru!
Prodekan: Dobro, kolega, što ste vi morali da čekate baš to vreme da prijavite ispit? Zašto uvek u pet do dvanaest...
Student: Zato što sam od devet do tada imao predavanja i vežbe. Ja insistiram da prijavim ispit!
Prodekan: Pa meni je jako žao, ali jednostavno...
Student: Znate šta, ako se ovo ne reši, ja ću se žaliti rektoratu na javašluk u studentskoj službi, ali ću pozvati i Vas na odgovornost! Dosta je meni bilo za ove četiri godine da stalno nešto ili nekoga moram da čekam! A imam i svedoke, da znate!
Prodekan: Kolega! To su ozbiljne optužbe, da li ste svesni konsekvenci!?
*
Student: Dakle, hvala vam što ste sazvali ovu sednicu studentskog parlamenta i što je dekan prisutan. Dakle, na osnovu zakona o dostupnosti informacija, dobio sam neoborive dokaze da su gospodin dekan i prodekan za nastavu na ime krečenja fakulteta dobili sredstva u visini od 2 miliona dinara. Tender za izvođača radova nije raspisan, fakultet nije okrečen. Ukratko: novac je proneveren. Ja ću podneti krivičnu prijavu...
Dekan: Kolega! Pobogu! To su veoma ozbiljne optužbe, da li ste svesni konsekvenci!?
