Točak

Simbol ljudskog postojanja i delanja kroz istoriju pa sve do danas, koji će se završiti isto kao što i točak prestane da se kreće - naidje na prepreku, izgubi potreban intenzitet i okrećući se po svojoj ivici, završi svoj put u horizontalnom položaju. Kada su zatražili od DaVinčija da nacrta savršenstvo, on im je nacrtao savršeno oblikovan krug. Tom krugu ljudska mašta i umnost dali su svrhu, na njemu putuju i ljudi i vreme, življenje i život. Kroz vekove i doba, i nigde se ne zaustavlja - prolazi i u sebe urezuje detalje, brojeve, ddatume i ponekad ime nekog čoveka i grada. I svi se mi na njemu kotrljamo.

Točak je perpetum mobile - točak smo mi, ti, ja, on, mi bez njega, neki drugi bez nas..A opet on može sam, bez svih, i kada padnemo i ostanemo pokriveni zemljom, travom i cvećem, on nastavlja svoj put bez nas. Ratovi i kataklizme ga uzdrmaju, no on se iskobelja, malo ševrda i opet završi na svojoj uobičajenoj putanji - tera po starom.

A mi se vozimo u čudu, čekajući svoju stanicu, gledamo u one ispred nas, dok su oni iza već ustali i sišli na nekim predjašnjim stajalištima. Sedimo i pričamo o točku, i pitamo jedni druge - kada je i zašto krenuo, kuda će, koloiko još..I u raspravi neko se ražesti, ustane, slomi drugom zub, ustajemo, razvadjamo..Nailaze nove stanice, ulaze drugi, ustupamo im mesta. Sede, raspravljaju, misle, razvadjaju.

A točak ide, i mi se vozimo. Volimo ga, mrzimo, grlimo i proklinjemo, a on ipak ide dalje, i mi ipak putujemo. Dok ne dodje vreme da se ode, negde dalje.