Toma što prodavao magareće meso

Током боравка у једном селу између Лесковца и Врања чуо сам за овог човека, који је тамо изузетно познат, па рачунам да је ред да и ви чујете за њега.
Како сам из приче схватио то је нека људска сировина која се ретко купа, а личи више на неког бизона него на човека. Након сахране на којој сам био, враћао сам се са мештанима путем ка селу и кренула је прича. Кренула је омиљена прича међу српским сељацима, прича о политици и геополитичким дешавањима и неко је поменуо Наташу Кандић. И, не лези враже, сељаци умало не почеше да даве једни друге од беса који то име у њима изазива. Ту се нашао један и рекао како би врло радо "изјебао" Наташу и наравно почели смо сви да се смејемо. Док смо се смејали нашао се неко још досетљивији и споменуо овог човека речима: "Не си бе ти за њу! Њу треба да гу изјебе Тома, што продавао магареће месо у Прокупље, јер он кад изјебе млого се зазноји, па још легне преко жену и она онда не мож си устане док се он не пробуди."
Из овога можете закључити о каквој је појави реч и можете извући једну поуку: за сваког човека има посла, па и за тог што је под ко зна каквим именом продавао магареће месо.