
Овај синдром је добио назив по емисији Топ гир где се три водитеља, Џереми Кларксон, Ричард Хамонд и Џејмс Меј у свакој епизоди тркају. Али то нису оне трке на тркачким стазама, него као ко ће пре стићи из Лондона у Ливерпул и томе слично.
Од синдрома "Топ гир" болује доста Срба, иако доста њих није ни гледало поменуту емисију. Обично када неки пријатељи или нека родбина иде на једно место, са више возила, сви се тркају ко ће пре стићи. И као у емисији, онај који први стигне набија на нос осталима који су дошли после њега што је баш он ПРВИ, показујући тиме да има најбоља кола!
-'Ајде пожури, Славољубе, морамо да стигнемо код Верице и Милорада пре кума Илије!
-Аман, луда жено, видиш да јурим!
-Јури брже!
(у том тренутку их престиже један ауто)
-Јаоо, ено престигоше нас кумови! Па да, кад ти идеш као пуж, кум ће већ да стигне...
(на одредишту их чека кум)
-А па де сте ви, Славољубе, нема вас нешто? Ја ето, случајно први стигао...то је због овог мог новог Аудија, душа од аута!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Joooj, sve na magarce! Samo ako se magarci slože.
+