Krajni domet čoveka u dostizanju večnosti.
- Tata, vidi kako je sneg pokrio njive!
- Vidim, svugde jednako i ravnomerno. To je dobro za žito...
- Prava šteta što ga gazimo ovako, kad bi bar mogli da ne ostavljamo tragove iza sebe...
- Eh, dušo moja, to je sve što ostavljamo. Na proleće će sneg da se otopi, nestaće tragovi, a žito će početi da raste. U leto ćemo ga požnjeti, na jesen obrati voće i povrće, do novog snega i novih tragova...
- A dokle tako?
- Doveka. Sve dok jednog dana ne bude ni nas, pa ni tragova.
- Voleo bih da je uvek sneg.
- Zašto?
- Pa da nam tragovi večno ostanu.
- Uči ti sine školu. Budi svoj čovek, ima snegova gde se tragovi lepše ostavljaju i duže traju.
