Posprdni naziv za prvu fudbalsku ligu SRJ/SCG/Srbije od sredine 90ih 20. veka naovamo.
Nakon raspada fudbalske lige SFRJ i propadanja fudbalskih klubova po gradovima Srbije, u prvoj fudbalskoj ligi pojavljuje se, uz tradicionalne beogradske prvoligase kao sto su Partizan, C. zvezda i OFK Beograd, mnostvo malih, "opstinskih" beogradskih klubova. Ti klubovi, pored toga sto vecina njih postoji jos od 20ih ili 30ih godina 20. veka, uglavnom tokom svog postojanja nikakav uspeh vredan pomena do 90ih nisu ostvarili, niti su imali (niti, realno, danas imaju) bilo kakvu ozbiljnu navijacku bazu, i tokom najveceg dela svog bistvovanja su uglavnom tavorili po nizim ligama npr. srpska liga, beogradska zona, i slicno. Svoj vrtoglavi uspeh od 90ih naovamo duguju cinjenici da su u njih usli mafijasi i tajkuni, koji su ih onda koristili za pranje novca i/ili licnu zabavu, a ponekad i za pozamasnu zaradu npr. na prodaji igraca i namestanju utakmica radi dobitka u kladionicama.
U ligi gde su mnogi klubovi, ponekad i vecina, bili iz Beograda, vecina igraca (i navijaca) su na 'gostovanja' protivnickom timu mogli da idu tramvajem, ili nekim drugim sredstvom javnog prevoza; te stoga ime "Tramvaj liga".
Primera radi, fudbalske sezone 1993/94., u prvoj ligi od 10 klubova 4 tj. 5 je bilo iz Beograda; 94/95. od 10 ukupno cak 5 tj. 6 u prolecnom delu sezone; 97/98. 6 od 12; 98/99. 8 od 18. 2000/01. je bilo 9 beogradskih klubova od ukupno 18, a 2004/05. cak 9 od 16.
Jedan od ovih novouspesnih klubova, FK Obilic, uspeo je cak da uzme titulu 1998. dok je na njegovom celu bio Zeljko-Raznjatovic Arkan, dok je npr. FK Zeleznik, pod vodjstvom jos jedne figure iz beogradskog podzemlja, Ace Bulica, uspeo 2005. da osvoji kup i da svojevremeno bude 3. na tabeli. Drugi 'tramvajligasi' iz Beograda bili su (a neki su i dalje) OFK Zvezdara, FK Curacki, Hajduk Lion, FK Vozdovac, FK Zemun, timovi iz daljih predgradja poput Radnickog iz Obrenovca, a bilo je i svojevremeno drzavnih projekata npr. FK Milicionar.
