(zamak u Deževi, 1280. godina, 22:00 po srednjoevropskom vremenu)
Dragutin: E konačno više se preklasmo s ovim Vizantincima, mater im helenizovanu jebem... Nego gde mi ono beše žena u ovim sobama sad? Hm... Prva nije sigurno, kujna nije, vc muški nije, vc ženski nije, druga nije, treća nije, soba za sekjuriti nije, pi-ar agencija nije, računovodstvo... čudno, ne sećam se da je računovodstvo bilo pored pi-ara.... dobro, nema veze, četvrta nije... eeee peta... ili beše šesta majku mu jebem? Hm... E pa da, ja sam isti vladar iz loze Nemanjića koja je soba, znači peta.
(polako odškrinjava vrata)
Dragutin: Ujaaa, je l' tu moj slatki mali trandafil, ubran na blagim zelenim poljima Mađarske i stavljen da mi miriše na duga leta u moj beli dvor, kao što su jorgovani mirisali mom blagorodnom ocu na duga leta i dugu radost sa svojom blagoslovenom suprugom, blagorodnom gospođom Jelenom? Je li tu radost neizmerna moje duše okrvavljene dugim teškim bojevima, ogrezle u neizmernoj krvi i beštednim klanjima i teškim povicima? Da li spava moja lepa draga?
osoba iz mraka: Zjuuuu Dragutine ćorimau, smrdiš k'o da si u septičku jamu up'o bre, idi se zaperi, 'oću dušu da ispustim bre!
Dragutin: Draga, otkud ti sa tako dubokim glasom?
osoba iz mraka: Otud, dragi moj, što si peti put zaredom omanuo sobu, i sad uznemiravaš rođenog burazera svojim blagorodnim vonjem, idi se bre zaperi, jesi se ti to kupao u govnima, a?
Dragutin: Idi bre, Milutine, u pičku materinu, ali kako sam ja šesti, zar nisam peti?
Milutin: Otud, žoharu mrtvi, što Stefana Nemanju računaju zajedno s nama.
Dragutin: A da, uvek njega zaboravim...
Milutin: Ajd sad bre idi se zaperi, kladim se da ti ona tvoja gubava Katilina već umire u svojoj sobi.
Dragutin: Pazi ti malo kako se izražavaš prema mojoj ženi, znaš!
Milutin: (krevelji se) Pazi ti malo kako se izražavaš prema mojoj ženi, pazi ti kako se izražavaš prema mojoj ženi...
(Katilina se pojavljuje na vratima)
Katilina: Što ga imitiraš, momčino, što ga, momčino imitiraš?
Milutin: I on je mene, i on je mene!
Dragutin: E aj ne seri, odo ja da se bačim u zenba pa dolazim kod tebe u sobicu, trandafilu moj.
Katilina: Što bi se kupao, ne smrdiš mnogo?
Dragutin i Milutin: (uglas) Ha, Đarme...
Milutin: To ćorimau, viš kako smo sinhronizovani!
Dragutin: Sinhronizujem ti se ja sa satom crkve nad grobom opaa

Igor: Uđi srećo..
Maša: Vaaaau, sto za dvoje, mirisne sveće, večera, prigušeno crveno svetlo, lagana balada iz osamdesetih, boca šampanjca.. Igi, divan si!
Igor: Ništa nije tako divno kao moj trandafil.. Mmmmmm...
Maša: Odakle sad to?? Pih što si takav, kako možeš da upropastiš tako dobar osećaj!
Igor: Ali Maške, trandafil je.. - Ma nemoj sad da se vadiš!