Čovjek koji je nekako ispod kamena preživio nestanak hipika, izvornih rokera i metalaca, onako kako je aligator ostao još iz doba dinosaurusa da danas baulja po planeti, i pokušava da se što prije pridruži svojem skoro nestalom narodu ubijajući se najjeftinijim alkoholom, lošim duvanom i raznim drogama, pri čemu je ona po kojoj je dobio ime, vjerovatno najzdravija stvar koju unosi u organizam. Prezime je dobio po neizbježnom modnom detalju - uglavnom masnoj i raščupanoj kosi koju jedino vjetar dodiruje i jedino kiša pere. Na neki način je Travko Čupavko žitelj većine naseljenih mjesta, skoro svaki grad, svaka varošica i svako selo, naselje i bolo kakva druga zabit imaju po jedan primjerak ljudskog dinosaurusa kojeg bi Indijanci zvali Žbun Koji Gori, kad bi ih bilo briga da ga ikako nazovu, inače poznat i kao Travko Čupavko, premda je jedina sličnost između ovog bića i simpatične lutke kojoj trava raste kao kosa dok se zaliva - oči.
-Aaaaa, nijesam htjela ovakvu igračku, ovo je čarapa napunjena zemljom...
- Ne se*i, Mićka, to je Travko Čupavko, zalij ga vodom i izrašće mu kosa...
- Aaaaa, upomooooć, šta je ovo, majko mila?!
- Ne se*i, Julka, to je Travko Čupavko, zalij ga rakijom i otići će...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.