Treća smena mićovana sekjuriti agencije, istočno krilo, kućica kraj ograde

Dvanaest sati gledanja u travu i šumarke s druge strane ograde, rekao bi ti ovakav mrčo ujutro kad izađe iz smene.
Ipak ne.
Radno odelo, crno, ko u crnokošuljaša iz drugog svetskog rata, upija poslednje zrake prolećnog sunca dok se silueta zavaljuje u radnu stolicu i priprema za poludnevnu pizdariju od arbajta. Tačskrin android ugledava poslednje svetlo dana, potezom ruke kaljavih noktiju. Jedan skrol, i na ekranu se rađa fejzbuk aplikacija:"Taj i taj vam je poslao zahtev za farmvajl." PU!
Oko, zverlajući po radnim pantolama primećuje fleke, i šalje signal mozgu da jebe majku milosnu lenoru što uklanja fleke. Rez! Ček malo, pa nisam ni oprao pantalone od prošle smene, a jeo sam jogurt! Mogao sam nešto i da pojedem kad sam već kod jogurta. Naglim trzajem ruke sportska tašna rađa polulebnu sendvič aplikaciju skriptovanu salamom, kečapom, majonezom i trunom sira. Dvodnevna brada, oslikava poteze vilice, koja u svojim raljama drobi poslednje odgrize sendviča, a mesec izvirujući iza oblaka svojom svetlošću razotkriva mrvice na podu stražarske kućice koje su se osule iz nespretnih usta gladnog mićovana. Srk akve česmare iz voda voda flašice stavlja tačku na "i" nekvalitetnog,ali zasitnog obroka. Glasan podrig označava početak bustovanja osmatračkog kapaciteta na 100%. Oči prate i najmanji trzaj nepokošene ambrozije koju lagani povetarac njiše na mesečini. Kratak pogled na časovnik i devet je sati. Dva sata gledanja kad ono devet i pet minuta - jebem ti krv!
Odjednom, mozak oči prebacuje na režim autopilota, a moždanu ram memoriju počinju da popunjavavaju scene komšinice sa drugog sprata - te u helankama, te u minjaku, te u haljinici bolje lila. Pomenuta moždana radnja aktivira alarm drkačkog aksesorija i rumenko počinje da se budi drogiran hormonima odgovarajućeg soja.
Dva kruga oko sebe i oči autopilotu mozga daju znak da je vazduh čist, a rumenko već izjednačava temperaturu sa dlanovskim linijama života - akcija može da počne. Pet minuta kruženja na relaciji krevet, astal, kuhinja, livada, uokvirenih u obrise dojki bujate komšinice, rezultira sa pola tuceta bijelih fleka na radnim pantalonama - sad će lenor stvarno da im posla.
Komešanje se čuje čak i van kućice. Mićovan, vidno iznerviran, pokušava da ušteluje stolicu za spavački položaj - ide, ne ide, ide, ne ide - bilo kako bilo, posle pet minuta, eventualne pretnje čuvanoj firmi rasteruje glasno hrkanje našeg mićovana.

Sunce se rađa pod dirigentskom palicom Jovana Perišića, a sekjuritaš programski otklapa očne kapke, jedan po jedan, skidajući krmelje s očiju ko lopatom. Bol u svemu od svojih komada tela, a sve radi neudobne stolice, rešava još jednim gutljajem akve česmare. Još su dva sata do smene, valjalo bi malo prošetati.