U akcionim filmovima, to je trenutak kada glavni glumac u završnoj 10-minutnoj borbi, svoju 2-minutnu zanemoćalost i krizu samopouzdanja prevazilazi zamišljanjem svog učitelja, njegovih mudrih reči i mukotrpne obuke, i uspeva da pobedi gada.
U životu sa hormonskim disbalansom i sa „malo većom“ promocijom nižeg IQ u medijima, taj trenutak izgleda ovako:
Mladić se krije u ormanu. „Drugovi“ ga ubeđuju da ne treba da se stidi, da bude hrabar, da pokaže svima ko je i koju rupu više voli. On se obuče i izađe da maršira. I prebiju ga kao mačku.
Onda ga ubeđuju da izađe pred kamere, da bude hrabar i da javno kaže šta mu se desilo. Otac ga vidi na TV-u i „nekim čudom“ ga izbaci iz kuće.
Onda malog vrbuje neka ekipa sa MTV za svoj reality show. Profesionalni koreografi ga dve nedelje uče kako da vrti guzicom bolje nego J.Lo i kako da se oseća prepotentnije od nje. Napokon dolazi trenutak da mali izađe pred oca, da ga zaseni svojim denserskim umećem i da mu dokaže koliko je pogrešio što ga se odrekao. Maloj gej glavi se nameće hiljadu pitanja: „Da li će ga otac prihvatiti ako pogreši neki korak? Šta ako dobije proliv na sred bine?“... Tremu prekida sećanje na učitelja. Odjednom nagli priliv samopouzdanja, mali skuplja mudašca i uspeva od sebe da napravi kompletnu budalu pred ocem, ali bez greške u koracima.
