Trenutak autodestrukcije kada se dovoljno toga dovoljno dugo skupljalo, i kada mora da izadje u kriku i prasku. Težina i muka postojanja cela, stoji pred očima onakva kakva zaista jeste, i kaže - nema bežanja, nemaš više iza čega da me sakriješ, i neće biti bolje..Nikad bolje biti neće...
I tada u kafani zasviraju onu pesmu, onu u koju se ne dira; i duša u alkoholu krvava reši da poleti, hiljadu godina teška..I ništa više ne vredi ni mučenja ni truda.
- Šta mu bi da učini ono od sebe?
- Pogodila ga pesma..
- Au jebem ti...
