Нека илузија. Фраза настала од имена нашег мађионичара Игора Трифунова. Има добре форе, мађионичар к'о сваки други, али те зато смара да провериш да ли је све исправно. Иако обојица знате да нећеш наћи цаку упорно те убеђује да покушаш, да пробаш.
-Добар дан.
-Аха...
-Овај...како могу да Вам помогнем?
-Дошао сам да подигнем свој новац?
-О? А Ваше име је?
-Милош Лалић Горански.
-Аха, ево. О жао ми је господине, али Вашег новца више нема...
-Како нема, крв ти јебем!?
-Полако, господине...
-Ма шта бре полако, кретену, где је мојих 6000 јевреја?
-Господине, ваш новац је нестао. Ваш рачун није прошао обавезну контролу коју сте морали да направите пре пар месеци. Због те грешке, ваш новац није могао да се сачува...
-Ма шта сереш бре ти?
-Ево ако хоћете, погледај те на званичном сајту да је то истина...
-Мали, немој ми те трифуновске форе него паре на Сунце.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Pare uvek nestaju kao magijom odnešene.
p.s. odlični linkovi. +++
I tako bankarski službvenik postade ministar u Tadićevoj vladi.
Ћири-бу, ћири-бааа... и немаааа... готово. Мо'ш се сликат', разумеш? :Д Одлична ти ова дефка. +
лепо лепо!