Stara poslovica. Svako ko se selio zna šta je pakao. Ide otprilike ovako:
Prepakivanje svih stvari u kutije, rasklapanje ormara, neće, cimaj, čupaj, kidaj, dvosedi, trosedi, frižider, zamrzivač, televizor, iznošenje svega niz stepenice, pa na nogu (ćoškom po palcu), na svakom odmorištu po ruci, pa u kamion, pa po gradu, gužva, gas, kočnica, gas, kočnica, od nazad se čuje cangr, tres bum, krc, vozač uverava da to radi ceo život, nije ništa slomljeno sigurno, knedla u grlu, iznosi iz kamiona, pa u lift, neće da stane, na kant, neće, nošenje uz stepenice (šesti sprat), pa na nogu, pa po prstima na svakom odmorištu, pa kroz vrata, neće da uđe, na kant, neće, dijagonala, horizontala, vertikala, kant, vertikala, zez-dijagonala, kant-cim, horizontala, izgreban zid, iskrzane ivice, slomljen ćošak, sklapaj ormare, fale šrafovi, otvaraj kutije, nema, kupuj nove, pogrešna veličina, nema veze - zbudžiće se, raspoređuj nameštaj, pu jebem ti - a tepih?, diži cimaj, premeštaj, slaži, strujni kabl ne dohvata od tv-a do utičnice, kupuj produžni, kratak, kupuj opet, raspakuj stvari, komšije dolaze da vide kako ide, zaviruju u svaku kutiju, očekuju kafu a šporet još nije unešen, pola stvari fali, pola komada nameštaja razdrndano, ponešto slomljeno, i na kraju: izgubljen daljinski! Dođe ti da sve spališ...
- Ženo, moramo da se selimo. Gazdi se vraća ćerka, razvela se, pa više neće da izdaju stan, ona će tu da živi
- Idem da se besim, ne mogu kroz to da prolazim opet. Ne mogu, nemam snage
- Draga, imam genijalnu ideju! Osiguraćemo sve stvari, podmetnuti požar u stanu... Kad nam osiguranje isplati - lagano ćemo popunjavati novi stan, nećemo seliti stare stvari
- Ti si budala, šta da osiguraš? Orman raskliman u prethodne tri selidbe?
