
Локални трговци популарни деведесетих током санкција. Набављали су веома јефтино, скоро џабе, кекс, жваке, чоколаде, које су потом продавали деци (и пензионерима) веома повољно. Јесте да су жваке биле превише тврде, кекс измрвљен, а чоколада Американа препакована у Милка паковање, али је народ ипак куповао код тровача (јер за те паре ниси ништа друго могао купити) који је робу обично држао у гаражи.
- Жено, дошли кум и кума, дај онај најбољи кекс и раствори "Степ", врсте ананас!
- Ууу је л' то "Филби"? Немој куме то на нас трошити, знам кол'kо кошта...
- Ма има "Филбија" да ве све подавим, мали јуче купио 3 киле код Страје тровача!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.