Jedino što ujutro može da te probudi je jaka,crna domaća turska kafa bez šećera.Bunovan si i mrzi te da je kuvaš pa odlaziš kod babe u dnu dvorišta da ona to uradi umesto tebe.Udobno se uvaljujes u babinu rasklimanu fotelju iz '45(nosilac partizanske spomenice)dok stara veselo skakuće oko šporeta radujući se što joj je neko od sabajle došao na kafu.Ignorišeš babine interesantne priče o prošloj epizodi "Regalice"("Slagalice" prev. prev.)gde je konačno uspela da složi reč dužu od 3 slova-ĆEZMA (Džezva prev.prev),ignorišeš babino jutarnje razdragano recitovanje "sećaš li se pesme Grličica grče Petar konja trče..."jedino što ti je potrebno je JAKA DOMAĆA TURSKA KAFA...
Jednim prstom čačkaš oko i u uglu istog pronalaziš krmelju jer nisi stigao da se umiješ od preterane želje za kofeinom.
Šoljice iz kuhinje zveckaju dok bunovno blejiš u jednu tačku.U pravcu pogleda baba spušta belu šoljicu ka.....crne providne tekućine .Iz pokušaja učtivosti prema staramajki što ti je uštedela dvominutni trud,srčeš tekućinu ali se lice grči od ukusa koji podseća na komad papira u vrlo tečnom stanju.Ostavljaš šoljicu skuvane trt tekućine,odlazeći žurno uz izgovor da su te upravo zvali drugari na partiju jutarnjeg boćanja.
Utrčavaš u kuhinju stavljas džezvu sa vodom zakuvavaš kafu ne štedeći na istoj.Sedaš,otpijaš prvi gutljaj pržeći jezik jakom ...Oooo daAAA KAFOM...dok u glavi planiraš dan....
