Vidim mnogi prave zabludu oko toga šta znači biti pravi kafanski čovek, stvarno voleti kafanu. Prava ljubav prema najvećoj balkanskoj instituciji nije otići da bi se napio kao govedo, drpao konobaricu za vime i ponašao se kao mlad bik kad ga prvi put puste iz štale na livadu. Trve fan kafane neće govedisati u kafani. Kafana nije bezumno odvaljivanje od alkohola i sevdašenje uz muziku koja se svakodnevno krsti u haus kada neko pita šta slušaš.
Pravi poštovalac ide u kafanu ujutru na kafu, da pročita novine i porazgovara sa ljudima. Ide u kafanu da bi se pre svega socijalizovao sa ljudima i bistrio teme van govedarskog začaranog kruga brzih kola koje nikada neće voziti i holivudskih žena koje nikada neće ni videti.
Kafana je zadovoljstvo sama po sebi, kao ujutru kad se počešeš po klikerima, možda ne svrbe ali je osećaj fantastičan.
