Državni posao plus uniforma. A možda i moć da odlučuješ o sudbini drugih...
Jedna od najlepših želja u srpskom jeziku. Obično je kao obećanje ispunjenja srpskog sna izgovaraju roditelji svojoj neposlušnoj dece, kada zaglave u toku školovanja.
Stoji uvek uz rečenice pogodbenog tipa kojima u isto vreme prete i obećavaju na šta će ti život ličiti ako se smesta ne kaneš lošeg društva i ne uvatiš knjige.
Obično je praćena pretnjama koje uključuju motiku, traku, grbaču i sve ono što pošten svet koristi da bi zaradio koji dinar i preživeo do prvog.
Za ukras se dodaje i neki rođak koji je uspeo u tome da ga drugi oblači, plaća ga za to što svako jutro ustaje i omogućuje mu da pored plate nađe i druge vidove samofinansiranja.
Де се сети, царице!