Ljudi koji žive na račun tudje muke. Izveštavaju uglavnom sa mesta gde se dogodilo neko ubistvo, saobraćajna nesreća, neka velika kradja, a oni hrabriji i sa ratnih područja. Pošto je loša vest najbolja vest, učesnici u nesreći i oni koje nesreća pogodi treba nešto i da kažu, kako bi vest bila kompletnija, kako bi se znalo zašto, kad, ko i kako, i kako bi suze i bol oštećenih i ožalošćenih podigao rejting televizijske kuće i samog izveštača. Zato na naslovnim stranama pojedinih novina i u vestima možemo videti odvratne prizore raskomadanih ljudskih tela, smrvljena kola posle udesa, i pročitati ili čuti potresne izjave uplakanih bližnjih koji su u šoku i neverici. I sve to da bi ubogi gledaoci koji, nezadovoljni žive u bedi i muci svakodnevice, videli kako ima i ljudi kojima je gore nego njima, pa onda tu svakodnevicu nekako lakše izguraju..
