Legendarna konstatacija koju je Popaj izrekao nakon što ga je onaj ološ podlo izradio; tako je naš omiljeni tamanitelj spanaća spoznao, a nama preneo, da situacije koje deluju kao ziceri lako mogu da postanu uvod u fijasko. A kako su svi Popajevi postupci u širem smislu bili upereni na osvajanje/odbranu/agagaga pičke, to se i ova njegova umotvorina ustalila kao uzdah očajanja zbog nepristupačnosti iste, koja se u stvarno životu manifestuje kroz ignorisanje, sprej, koleno i dečka karatistu.
Jurdišeš kroz klub, nezaštićena ženka je meta; pružaš joj ruku i zaustiš:
-Ćao ja sam...
Volšebno se tvoja šaka nađe okovana nečim što je evidentno evoluiralo iz ljudske šake, ali sad pripada kategoriji građevinskih mašina:
-Daso, vidim da si već upoznao moju devojku, pa red je da se i mi upoznamo...
Dok klimaš glavom i sve što on kaže usvajaš kao svoju novu filozofiju, posmatraš remek delo moderne umetnosti koje je napravio od tvoje šake i rezimiraš:
-Uuu, tvrd zid!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Kol'ko sam samo puta citirao ovu Popečevu rečenicu...
+
Fataliti! +
Za Popečeta uvek plus.
Sto godina...
++++++++
Odlična defka. Nasmejao sam se lepo, posebno na ovom delu:
+++++
Koristim. Dobro sročeno.
Agagaga!
Мора да сте луди!
Axaxaxxaxax Ovo mi je palo na pamet čim sam videla Popajevo ime. :)
Evo ga, kida skroz:
http://www.youtube.com/watch?v=hP5hxc2RPsk
Fali samo scena sa lakiranjem noktiju. :)
Ја луд?! Сад ћеш ти да видиш!!!
:)))
http://www.youtube.com/watch?v=HyQeI9obKkg&feature=player_detailpage#t=500s
За Роречета увек плус.